CNS

CNS (Услуге комуникације, навигације и надзора ваздушног саобраћаја)

Улагање у систем контроле летења и његову модернизацију представља саставни део сталног процеса којим се осигурава и унапређује квалитет CNS услуга пружаних за потребе ваздушног саобраћаја. Ваздухопловно-техничка инфраструктура SMATSA доо, која представља основу за пружање услуга у ваздушном саобраћају, имплементира се и оперативно користи у складу са међународним и националним стандардима. Унапређења CNS система и опреме доприносе обезбеђивању континуиране усаглашености са европском регулативом, као и одржању адекватног капацитета ваздушног саобраћаја и нивоа безбедности.

Постојећу ваздухопловно-техничку инфраструктуру SMATSA доо чине тачни, поуздани и трајни технички системи са високим нивоом аутоматизације и ниским захтевима у погледу одржавања, који у исто време испуњавају тренутне стандарде у области заштите животне средине. Ваздухопловно-техничка инфраструктура SMATSA доо обухвата:

 

Текући вишегодишњи SUSAN програм модернизације обухвата унапређење АТМ (Air Traffic Management) система за обраду података, као и набавку и имплементацију нових CNS система и модернизацију/унапређење одређених постојећих CNS система. Такође, у склопу SUSAN програма модернизације предвиђено је пројектовање и изградња Анекса зграде Центра контроле летења (ЦКЛ) Београд са новим контролним торњем Аеродромске контроле летења (АКЛ) Београд, као и пројектовање и изградња новог торња АКЛ Ниш са Contingency центром за ЦКЛ Београд (C-ATCC Београд).

 

Аутоматски системи контроле летења

Аутоматски системи контроле летења (АСКЛ) обухватају:

  • AFTN/AMHS систем
  • CNS/ATM (Surveillance and Flight Data Processing Systems) системе

 

AFTN/AMHS систем

AFTN/AMHS систем се користи за креирање и размену порука у фиксној ваздухопловној телекомуникационој мрежи (Aeronautical Fixed Telecommunication Network – AFTN, као и AMHS (Aeronautical Message Handling System) порука.

AFTN/AMHS систем је физички подељен на два функционална дела:

  • Оперативни AFTN/AMHS систем,
  • Тестни AFTN/AMHS систем је превасходно намењен обуци оперативног и техничког особља, али се користи и за тестирање нових конфигурација система, чију је функционалности није могуће проверити на оперативном систему.

 

Оперативни и тестни систем су функционално идентични, с том разликом што је оперативни систем редундантан, док је тестни систем без редундансе у погледу хардверске и софтверске конфигурације. Међусобна повезаност оперативног и тестног система омогућава да се у тестном окружењу располаже реалним порукама, што повећава квалитет обуке особља, али и веродостојност резултата тестирања.

 

Према основној улози AFTN/AMHS систем се дели на:

  • AIDA-NG систем одговоран за размену AFTN/AMHS порука са међународним партнерима (тренутно су оперативне AMHS везе са Атином, Бања Луком, Букурештом и Софијом и AFTN везе са Бечом, Скопљем и Будимпештом) и са екстерним системима (главни и fallback ATM системи, МЕТ системи, итд.) и
  • CADAS систем који се користи за размену AFTN/AMHS порука са домаћим корисницима у ЦКЛ Београд, торњу Београд, ТМА Подгорица, као и у АКЛ-овима Батајница, Вршац, Ниш, Краљево, Ужице и Тиват (укључујући војне локације и друге non-SMATSA кориснике).

 

CNS/ATM системи

CNS/ATM системи представљају системе за обраду надзорних података и података о плановима лета (SDPS/FDPS) и подељени су на два основна дела:

  • Главни ATM систем (TopSky-ATC систем)
  • Fallback ATM систем (FASOS)

 

Дизајн главног ATM систем (TopSky-ATC) система је такав да обезбеђује пружање услуга у ваздушном саобраћају (Air Traffic Control Centre and Towers) са оперативним могућностима контроле ваздушног саобраћаја, као и могућностима за тестирање и обуку.

У циљу испуњавања високог нивоа поузданости који је неопходан за системе за контролу ваздушног саобраћаја, TopSky-ATC систем је базиран на модуларној и дистрибуираној архитектури. Вишеструки LAN-ови, вишеструки нивои обраде и редундантности омогућавају низак ниво утицаја отказа на функције система. Принципи дистрибуиране обраде података обезбеђују да не дође до прекида у пружању услуга у ваздушном саобраћају, а у складу са стандардима и препорученом међународном праксом.

Главни ATM систем (TopSky-ATC систем) обухвата:

– Оперативни ATM систем (BEOL) који се налази у ЦКЛ Београд укључујући:

  • Удаљене позиције у торњу АКЛ Београд,
  • Удаљене позиције у TMA и торњу АКЛ Подгорица,
  • Удаљене позиције у торњу АКЛ Батајница,
  • Удаљене позиције у торњу АКЛ Ниш,
  • Удаљене позиције у торњу АКЛ Краљево,
  • Удаљене позиције у торњу АКЛ Тиват,

 

– Тест ATM системи (BET1 и BET2) који се налазе у ЦКЛ Београд и примарно се користе за тестирање нових конфигурација система, софтверских верзија и параметара пре њихове оперативне употребе, али и за обуку ваздухопловно-техничког особља. Тест системи представљају функционалну копију оперативног ATM система;

– ATM систем за обуку (BETR) који се налази у ЦКЛ Београд и служи за обуку оперативног особља контроле летења.

 

Главни ATM систем (FDPS/SDPS) је сложен систем вишеструке улоге, кога сачињавају следеће функције:

  • Функција управљања ваздушним простором, која омогућава управљање структуром ваздушног простора у смислу волумена сектора, зона одговорности и доделе ових секторских целина као одговорности контролора летења,
  • Функција обраде надзорних података, која прикупља податке од различитих сензора и генерише „системске трекове“ који се презентују контролору летења на показивачу (дисплеју) саобраћајне ситуације,
  • Функција безбедносних мрежа, која обезбеђује константну проверу сепарације између било која два ваздухоплова (STCA) и генерише упозорења у случају нарушавања сепарације. Ова функција такође перманентно врши проверу приласка забрањеним/рестриктивним зонама и генерише одговарајућа упозорења у случају појаве опасности. Ова функција такође врши надзор путање у прилазу ваздухоплова неком аеродрому (Approach Path Monitoring);
  • Функција обраде планова лета, која обезбеђује контролорима летења ажурну, благовремену и прецизну информацију у вези са планом лета, како би се подаци користили у фази планирања, координације и контроле над летом. Интеракција са функцијом обраде плана лета обезбеђена је путем човек-машина интерфејса (HMI) и одговарајућих прозора и менија који су прилагођени кориснику, а како би се обезбедило да контролори летења ефикасно користе важне функције система. Ова функција такође обезбеђује и пуну OLDI координацију;
  • Функција са алатима за праћење (Monitoring Aids), која обезбеђује упаривање системских трекова са подацима из плана лета. За овако упарене трекове функција додатно обезбеђује: аутоматско извештавање о позицији (Automatic Position Reporting), праћење руте ваздухоплова (Route Adherence Monitoring), праћење издате инструкције са нивоом лета ваздухоплову (Clear Level Adherence Monitoring), праћење downlink-ованог податка из ваздухоплова о висини (Downlinked Selected Altitude Monitoring), праћење holding путање (Holding Adherence Monitoring), праћење уласка у дефинисани holding волумен (Holding Volume Infringement) и издавање упозорења у случају незаконитог уласка у ваздушни простор (Airspace Intrusion Warning);
  • Функција приказа података на оперативном дисплеју,
  • Функција управљања екстерним комуникационим интерфејсима, која обезбеђује подршку у комуникацији са екстерним системима,
  • Air-Ground Data Link функција, која обезбеђује подршку за data link сервис са ваздухопловима,
  • IODE (InterOperability and Data Exchange) функција, која прихвата и прослеђује селектоване податке из TopSky-ATC система ка екстерним корисницима,
  • Функција за пробу и проверу потенцијалних конфликата (Flight Plan Conflict Probe function), која садржи MTCD (Medium Term Conflict Detection) и SAP (Segregated Area Probe) функције,
  • Функција за приказ ваздухопловних информација, чија је улога да прикупи и прикаже одговарајуће информације на предефинисаним позицијама и ролама у систему,
  • Комуникациона функција, која обезбеђује интерфејс између централне ATC локације и удаљених локација и омогућава размену неопходних информација за контролу ваздушног саобраћаја,
  • Функција надзора и контроле, која перманентно надзире статус хардверских и софтверских компоненти система. Она обезбеђује техничком супервизору статус свих компоненти система са могућношћу управљања. Ова функција такође прикупља и прослеђује на централни репозиторијум различите лог фајлове и податке које систем генерише, омогућавајући тако да се може спровести off-line анализа по потреби;
  • Функција управљања системским параметрима, која обезбеђује да се измена конфигурације система спроводи путем припреме и активације параметара садржаних у off-line фајловима,
  • Функција снимања података, која обезбеђује аутоматско снимање свих података који се размењују између различитих функција TopSky-ATC система (нпр. надзорни подаци, подаци о плановима лета, акције контролора летења),
  • Функција репродукције података, која омогућава репродукцију видео записа саобраћајне ситуације и одговарајућег системског окружења   (нпр. догађаји у вези са планом лета) базирано на снимцима,
  • Функција анализе података, која омогућава операторима да прикупе одговарајуће податке из система и сачине извештаје као резултат спроведених статистичких, техничких и оперативних анализа.

 

SDPS систем пружа контролору летења информацију о стварној позицији ваздухоплова, док FDPS систем обрађује све податке везане за летове (нпр. аеродром и време полетања, аеродром и време слетања, захтевана висина лета, тип ваздухоплова и одговарајућа опрема итд). SDPS и FDPS систем су међусобно повезани што омогућава упаривање података о стварној позицији ваздухоплова и података из плана лета, чиме се даље могу остварити функције приказа саобраћајне ситуације у ваздуху (Air Situation Display), предвиђања конфликта, упозорења на непосредну опасност (Safety nets and Monitoring aids систем) и тиме олакшати посао контролора летења.

Локални FDPS систем у Београду је повезан са глобалним системима преко којих добија иницијалне планове лета, али је повезан и са другим суседним локалним FDPS системима са којима размењује податке о летовима који прелазе из простора надлежности једне у простор надлежности друге јединице контроле летења. Координација између суседних јединица контроле летења је подржана разменом OLDI (On-Line Data Interchange) порука (тренутно су оперативне OLDI везе са суседним партнерима Будимпешта, Загреб, Софија, Скопље, Тирана, Бриндизи, Букурешт, KFOR сектор и Сарајево).

Пред-процесори надзорних података (Surveillance Front-End processors) су у употреби као саставни делови главног АТМ система, обезбеђујући иницијалну обраду и дистрибуцију података са сензора ка различитим интерним и екстерним корисницима. Тренутно се користе два система, и то SDDS-NG (Surveillance Data Distribution System – New Generation), као главни  front-end процесор и ADR (Automatic Data Replicator) систем као резервни. Front-End процесори се такође користе за размену података са суседним јединицама контроле летења, у оквиру склопљених споразума о размени надзорних података.

Fallback ATM систем (FASOS) обезбеђује оперативни backup систем главном ATM систему, са дефинисаним сетом АТМ функција. Примењен је један апликативни софтвер који је инсталиран на два оперативна подсистема (ONL) и једном тест (TEST) подсистему.

FASOS ONL подсистем у Београду има радне станице смештене у:

  • ЦКЛ/ТКЛ Београд
  • торњу АКЛ Београд

 

FASOS ONL подсистем у Подгорици има радне станице смештене у:

  • торњу и TMA АКЛ Подгорица

 

FASOS TEST систем „опонаша“ ONL систем и инсталиран је у ЦКЛ Београд. На њему се извршава идентичан софтвер и datаset само са примењеном другачијом конфигурацијом.

У случају испада главног АТМ система, FASOS има могућност да без одлагања преузме улогу главног АТМ система, пошто је на страни FASOS система обезбеђена спремност система и одговарајући интегритет података. Подаци се аутоматски синхронишу са главним АТМ системом путем посебног интерфејса. Када FASOS постане оперативан овај систем обезбеђује независно пружање услуга контроле летења са унапред дефинисаним капацитетом.

 

Телекомуникациони системи

Специјалност телекомуникација је у оквиру система контроле летења задужена за пружање следећих сервиса:

  • Ваздух-земља говорна комуникација, за потребе координације ваздухоплова у лету на релацији пилот-контролор летења (air-ground voice communication);
  • Земља – земља говорна комуникација, за потребе координације ваздухоплова у лету између суседних јединица контроле летења (ground-ground voice communication);
  • Снимање говорне комуникације;
  • Дистрибуција тачног времена;
  • Повезивање релевантних локација путем преносне мреже како би се обезбедили сервиси преноса говорне комуникације, размена OLDI и AFTN/AMHS порука, МЕТЕО и радарских података, података неопходних за надзор и управљање различитих система, као и WAN конекције административне IT мреже, итд.

 

Систем за говорну комуникацију је реализован у виду независних комутационих блокова у паралелном раду и редундантних интерфејсних контролера, а високој поузданости и расположивости доприноси и специфично дистрибуирано софтверско решење. У случају отказа главног система, говорна координација се реализује помоћу потпуно независног backup система.

Радио систем за потребе ваздух-земља говорне комуникације реализован је у виду низа дистрибуираних радио центара, у циљу постизања што бољег покривања радио сигналом. Сви сигнали са радио центара стичу се у центру контроле летења путем телекомуникационе мреже у власништву SMATSA доо као и путем инфраструктуре у власништву провајдера телекомуникационих услуга. Коришћење редундантних путања за пренос омогућено је где год је то технички оправдано.

SUSAN програм модернизације доноси више унапређења у домену телекомуникационих система, од којих је највећe и најважније имплементација VoIP за оперативни сервис говорне комуникације. Нова SMATSA IP комуникациона мрежа је базирана на коришћењу IP протокола и доноси мрежну („mesh“) повезаност и нивое редундантности који нису могли бити постигнути унутар постојеће мреже базиране на TDM технологији. Имплементација VoIP је извршена у складу са EUROCAE ED-137 стандардом. Додатно, планирано је проширење VHF/UHF радио мреже додавањем три нова радио центра, од чега два у Србији и један у Црној Гори. На овај начин биће омогућена оптимизација VHF/UHF радио мреже и повећана њена отпорност на крупне отказе.

 

ЦКЛ Београд

Сваки аеродром поседује свој локални радио центар за комуникацију земља-ваздух у својој зони одговорности. Све фреквенције које се користе за говорну комуникацију земља-ваздух међународно су координисане под ICAO и EUROCONTROL покровитељством.

 

Неки од радио центара у Србији

Због законске обавезе снимања и чувања свих података у процесу пружања услуге контроле летења, имплементиран је систем за потребе снимања оперативне говорне комуникације обављене у оквиру ЦКЛ Београд као и у оквиру свих аеродромских и терминалних контрола летења.

На висок проценат расположивости телекомуникационих сервиса значајно утичу и детаљна техничка упутства, прописане процедуре превентивног одржавања система, стручне обуке и периодична освежавања знања особља задуженог за одржавање телекомуникационих система.

 

Системи надзора ваздушног саобраћаја

Надзор ваздушног саобраћаја у надлежности SMATSA доо тренутно се заснива на коришћењу примарних (PSR) и секундарних (SSR) радарских система. Пружање услуге надзора ваздушног саобраћаја усаглашено је са одговарајућим ICAO Анексима и документима, националним законима и прописима, као и захтевима прописаним кроз уредбе Европске комисије и препорукама дефинисаним од стране EUROCONTROL. Висока расположивост и континуитет надзорних података, као и тачност и интегритет, постижу се и гарантују дизајном система, редундантношћу опреме, као и коришћењем техничких процедура и оперативних инструкција за рад техничке службе, 24-часовним техничким надзором и управљањем над системима од стране стручног особља.

SMATSA доо поседује у оперативном раду четири радарске станице (на три су колоцирани примарни и секундарни радари, док је једна станица stand-alone секундарни радар). За потребе надзора ваздушног саобраћаја, радарски подаци радара у надлежности

SMATSA доо користе се заједно са радарским подацима добијеним путем размене са суседним пружаоцима услуга у ваздушној пловидби. Наведеном архитектуром система за надзор ваздушног саобраћаја обезбеђени су подаци неопходни за мултирадарско трекирање и испуњени следећи захтеви у складу са Европским стандардом за надзор ваздушног саобраћаја:

  • двоструко прекривање секундарним радарима у еn-route областима,
  • двоструко прекривање секундарним радарима и једноструко прекривање примарним радарима у главним терминалним областима.

 

Сви секундарни радари у надлежности SMATSA доо имају могућност рада у MSSR или Mode S режиму, док примарни радари поседују функционалност генерисања метео (weаther) података. Од 2015. године SMATSA доо је имплементирала напредни (Enhanced) Mode S на свим својим постојећим секундарним радарима, на тај начин испуњавајући захтеве постављене одговарајућим уредбама Европске комисије које се односе на идентификацију ваздухоплова и перформансе и интероперабилност система надзора за потребе „Јединственог европског неба“.

Стратегија SMATSA доо у домену Надзора ваздушног саобраћаја фокусирана је на унапређење квалитета радарских података и постизање веће редундантности прекривања надзорним сензорима, чиме се побољшавају свеукупне перформансе пружања услуге надзора и повећава безбедност и континуитет пружања услуге. Текући вишегодишњи SUSAN програм модернизације обухвата набавку и инсталацију радарских система на три нове локације (планина Бесна кобила, београдски аеродром и планина Врсута). Сви секундарни радари који ће бити имплементирани ће имати могућност рада у Mode S режиму и биће конфигурисани за рад у напредном (Enhanced) Mode S.

Имплементација надзорних система новије генерације, као што су мултилатерација и ADS-B, је предвиђена као решење за нови контролни торањ на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду у склопу SUSAN програма модернизације, за циљем да се обезбеди надзор ваздухоплова и возила за потребе модерне аеродромске контроле летења. A-SMGCS систем који ће бити имплементиран на београдском аеродрому треба да омогући детекцију, идентификацију и лоцирање некооперативних и кооперативних стационарних и покретних циљева лоцираних на маневарским површинама, платформи и делу ваздушног простора око аеродрома, у свим временским условима, укључујући и услове смањене видљивости услед магле и кише.

 

Радарска станица Кошевац

 

Радарска станица Ковиона

 

Земаљски радио навигациони системи (ЗРНС)

Земаљска радио-навигациона средства се у систему контроле летења користе како би се обезбедило безбедно спровођење рутне навигације, али и како би била могућа примена поступака инструменталног полетања са аеродрома, односно приласка и слетања на аеродром. Ови системи у сваком тренутку осигуравају посади ваздухоплова могућност утврђивања релативне позиције ваздухоплова, у читавом ваздушном простору надлежности SMATSA доо, чиме се омогућава да ваздухоплов остане на планираној путањи, при свим временским условима. Дакле, земаљски радио навигациони системи су фундаментални у навођењу ваздухоплова ка њиховом циљу, били они рутна или аеродромска средства.

Најзначајнији уређаји у оквиру навигационе инфраструктуре контроле летења Србије и Црне Горе су ILS, VOR, DME, NDB и VDF.

Како завршни прилаз и слетање спадају у најкомпликованије фазе лета, SMATSA доо поседује неколико ILS система, који омогућавају прецизан инструментални прилаз и безбедно слетање ваздухоплова, чак и при условима веома слабе видљивости. ILS се састоји од предајника курсне равни (localizer), предајника слетне равни (glide path) и маркера. Localizer води авион дуж продужене осе полетно слетне стазе, док glide path осигурава спуштање авиона дуж равни понирања, која обично има нагиб од 3º у односу на хоризонталну раван. Маркери пружају индикацију у тренуцима када се ваздухоплов налази на дефинисаним растојањима на слетној путањи.

 

ILS Localizer (део ILS/DME система на аеродрому Ниш)

 

ILS Glide path са колоцираним DME (део ILS/DME система на аеродрому Ниш)

VOR (VHF Omnidirectional Range) је навигационо средство средњег домета, које емитује информацију о азимуту. Постављају се дуж ваздушних путева, као и у близини аеродрома. Уз постојање одговарајућег авионског уређаја, пилот може утврдити магнетни курс ваздухоплова у односу на положај VOR уређаја на земљи. Постоје два основна типа VOR уређаја: конвенционални VOR (CVOR) и доплер VOR (DVOR).

 

Конвенционални VOR са колоцираним DME уређајем (VOR/DME)

Уређај за мерење растојања (Distance Measuring Equipment – DME) може да се поставља на исту локацију као и VOR, како би информација о азимуту била употпуњена информацијом о косом растојању ваздухоплова у односу на VOR/DME локацију на земљи. На тај начин посада добија све неопходне податке за одређивање прецизне позиције ваздухоплова. Такође, DME може да буде у саставу ILS – уместо маркера, чиме се постиже континуална информација о удаљености од прага писте.

 

Доплер VOR са колоцираним DME уређајем (DVOR/DME) на локацији Подгорица

NDB (Non Directional Beacon) односно неусмерени радио фар је један од најраније развијених радио-навигационих уређаја. Користи се при вођењу ваздухоплова на ваздушним путевима, као и у завршном непрецизном прилажењу аеродрому. NDB даје податак о странском углу у односу на станицу на земљи.

 

NDB локација

VDF (VHF Directional Finder) односно радио-гониометар је помоћно навигационо средство којим се утврђује положај ваздухоплова тако што се одређује смер из кога се прима радио комуникација коју он емитује. VDF пријемна станица се обично поставља у оквиру аеродромског комплекса.

 

VDF локација

Део вишегодишњег SUSAN програма модернизације су три пројекта која имају за циљ модернизацију ЗРНС система:

  • Пројекат набавке и инсталације ILS/DME и DVOR уређаја биће завршен 2020. године. Пројектом је обухваћена имплементација новог ILS/DME система на аеродрому Ниш, новог DME уређаја за унапређење ILS система за ПС 12 на аеродрому Београд у ILS/DME систем, замена ILS система на аеродрому Батајница са ILS/DME системом и замена CVOR уређаја DVOR уређајима на аеродромима Подгорица, Краљево и Ниш.
  • Пројекат модернизације VDF система биће завршен 2020. године. Овим пројектом је обухваћена замена VDF система на аеродромима Ниш, Батајница и Краљево.
  • Пројекат модернизације и рационализације NDB уређаја је планиран да се заврши у 2022. години. Пројекат подразумева замену већине постојећих NDB уређаја у Србији и Црној Гори и имплементација једне нове NDB локације у Србији.

 

Аутоматски метеоролошки системи и опрема

Слетање и полетање са аеродрома у великој мери зависе од тренутних временских услова на аеродрому. Стога су меторолошке информације од кључне важности за безбедност ваздушног саобраћаја. Основни извор информација су аутоматске метеоролошке станице, које су постављене на свим аеродромима на територији Републике Србије и Републике Црне Горе, а које су намењене за перманентно мерење, прикупљање, обраду, архивирање, приказ и размену метеоролошких података. Аутоматске метеоролошке станице се састоје од:

  • сензора за мерење правца и брзине ветра, видљивости, висине облачности, ваздушног притиска, влажности ваздуха, температуре ваздуха и тла, количине падавина итд.;
  • аквизиционог блока за пријем, прилагођавање и прослеђивање података на даљу обраду;
  • удвојених сервера (контрола рада сензора, обрада података, архивирање, прослеђивање података ка корисницима);
  • терминала/радних станица за приказ података.

 

Анемометар

Код процедура полетања, прецизног прилаза и слетања у условима смањене видљивости, поред висине доње базе облачности важна је и вредност RVR (Runway Visual Range) параметра. Аутоматизован систем на аеродрому у Београду обезбеђује ове податке, што је био један од предуслова за успостављање оперативне категорије Cat IIIb на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду.

У оквиру система за обједињени приказ метеоролошких података, укључени су и метеоролошки извештаји као што су METAR, SPECI, TAF, SIGMET, AIRMET, AD WRNG итд., генерисани аутоматски или од стране прогностичара и метеоролошких техничара.

У циљу испуњавања високог нивоа поузданости који је неопходан за метео системе, посебно у условима смањене видљивости, аутоматске метеоролошке станице су базиране на модуларној и дистрибуираној архитектури. Вишеструки LAN-ови, вишеструки нивои обраде и редундантности омогућавају низак ниво утицаја отказа на функције система. Принципи дистрибуиране обраде података у тим системима обезбеђују да не дође до прекида у пружању услуга у ваздушном саобраћају, а у складу са стандардима и препорученом међународном праксом.

Редовно се спроводе тестирања исправности свих делова система.

Такође, сви преносни сензори се еталонирају у акредитованој лабораторији која, у складу са процедурама, издаје за SMATSA доо одговарајуће сертификате.

Додатно, за потребе пружања услуге, у завршној је фази модернизација прогностичког система.

Треба навести и систем за детекцију електричног пражњења у атмосфери.

 

Повратак на врх стране

 

Инфо центар SMATSA

08април

Probna vest latinica

Latinična probna vest

Детаљније

08април

Пробна вест видео

Пробни видео клип https://www.youtube.com/watch?v=MAZHwoGsNkU

Детаљније

08април

Пробна вест авијације

Ово је пробни текст. Чланак абвгдђ Проба 123…

Детаљније

07фебруар

Успешне пословне перформансе

„Видим да започињете рад на новом торњу на…

Детаљније

07фебруар

Конкурс за радна места SAA

Детаљније

29јануар

Упис нове класе студената на SАА у Вршцу

Контрола летења Србије и Црне Горе SMATSA Ваздухопловна…

Детаљније

24децембар

Анекс зграде ЦКЛ и нови контролни торањ на аеродрому Никола Тесла

У згради Владе Републике Србије данас је потписан…

Детаљније

09децембар

Директор SMATSA Предраг Јовановић на састанку Gate One платформе

09.-10. децембар 2019 - Директори 13 пружалаца услуга у…

Детаљније

02новембар

Аеродром у Нишу добија нови торањ

Контрола летења на аеродрому "Константин Велики" у Нишу…

Детаљније

17август

Историјски рекорд

У суботу, 17.08.2019. године, Контрола летења Србије и…

Детаљније